spojinovigrb
 

Дуго после Првог светског рата новогодишња славља су била ретка и неуобичајена. Београђани су до тада навикли да пре Божића посте и да тек од седмог јануара почну да свечаре, галаме и лумпују. Сменом календара 1919. године, када смо укинули јулијански и прешли на грегоријански календар, Српска православна црква наставила је да обележава празнике на дотадашњи начин, па нас је нови календар од тада пре Божића уводио у Нову годину.

Чувени „Марш на Дрину“, традиционалну, популарну корачницу, која је постала симбол храбрости српске војске у Првом светском рату, Станислав Бинички је, мало је познато, компоновао у – Ваљеву. Препознатљиву композицију посветио је првој победи српске војске, која је на Церу до ногу потукла неупоредиво надмоћнију аустроугарску армаду.

Чињеницу да је Станислав Бинички, познати српски композитор, диригент и педагог, војни капелник, оснивач првог Београдског војног оркестра и Музике краљеве гарде, који је са Мокрањцем и Костом Манојловићем утемељио Српску музичку школу, „Марш на Дрину“ написао у Ваљеву, из заборава је отргнуо Здравко Ранковић, директор и уредник Издавачке куће „Колубара“. Припремајући велики народни календар „Колубара“ за наредну годину, који ће бити умногоме посвећен и јубилејима Првог светског рата, наишао је Ранковић на тај занимљив податак.

Хришћански свет је 2013. године славио велики јубилеј, 17 векова од када је римски император Константин донео Милански едикт. Православни су славили више, јер је утемељивач „Другог Рима“ - Константинопоља или Цариграда, за њих светац. Западни хришћани сматрају да он то звање није заслужио, иако је 313. дотада прогањано хришћанство учинио равноправном вером.

Срби су с поносом истицали да је Константин Први родом из Ниша. Међутим, ни Србија а ни остатак хришћанског света нису се сетили последњег римског цара Константина Драгаша Палеолога, иако се 2013. навршило 560 година од његове херојске смрти у одбрани Цариграда.

Пре седам векова, необични српски племић монах Данило је током три године командовао одбраном Хиландара од опсаде Каталана, најокрутније најамничке трупе тога доба. Световно име овог хероја и данас је тајна. У историји је остао познат не као ратник, већ као дипломата, државник, писац, просветитељ и задужбинар – архиепископ српски Данило Други.

„Ишчитавајући изнова документе о Милутиновом времену, схватио сам да је Данило, његов штићеник и сарадник од највећег поверења, био невероватна личност, моћан и поштован на дворовима свих Немањића. Он је дословно постављао краљеве на трон, а на историјској сцени први пут заблистао је као командант битке за Хиландар“, каже историчар проф. др Влада Станковић.

Наш саговорник објашњава да је око 1300. године Света Гора била верски, политички, дипломатски и обавештајни центар целог првославног света, смештена на неутралној територији у Ромејском царству.

уторак, 03 децембар 2013 00:59

Дијаспора и Србија на вези

У Србији близу 4 милиона људи, дакле више од половине укупног броја грађана Србије, користи Фејсбук. Нимало занемарљив допринос светској милијарди корисника ове најпопуларније друштвене мреже. Твитер, Линкдин, Инстаграм, Гугл плус, па и Јутјуб, и даље прилично заостају.
СтартПретходна12345СледећаКрај
Страна 5 од 5

ПРИЈАТЕЉИ

Stadt Innsbruck

Kanzlei für die Diaspora - Republik Serbien

СПОНЗОРИ

zoki

Login