- Др Радослав Грујић, историчар, теолог и археолог, 1927. је откопао Свете арханђеле, пронашао цареве мошти, донео их у Београд и сачувао - подсећа Давидовић. - Душанова задужбина после Грујића је била заборављена све до 1961, када др Слободан Ненадовић наставља истраживање и прави студију у којој детаљно реконструише изглед Светих арханђела.

Почетком деведесетих покренута је иницијатива да се Душанова задужбина поново изгради на основу радова Грујића и Ненадовића, али да тога није дошло највише захваљујући академским сујетама.

- Било би лепо одужити се двојици великана бар прављењем оригиналног Душановог саркофага, који можемо да реконструишемо захвљујући њиховим истраживањима - сматра Давидовић.

Он подсећа на то да је све почело кад је професор Грујић пронашао део Душанове хрисовуље у којој пише да је цар 1341. у клисури хучне Бистрице нашао лек тешкој болести, иако се већ помирио са смрћу.

- Цар каже да је на том месту пронашао стару цркву Светих арханђела и на њему подигао нову велику цркву “војводама небеских сила и чудотвораца” - записао је професор Грујић.

Он ископавања древног манастира почиње 1927, док тек ослобођеним српским југом харају банде арнаутских качака и бугарских комита. На језичку тла између речне окуке и зида клисуре били су видљиви ретки остаци зидина које су опасивале манастир и тврђаву Вишеград на брегу у залеђу. Од грађевина Светих арханђела није остало готово ништа после турског разарања у 16. веку које је наредио Синан-паша, исти онај који је спалио мошти Светог Саве на београдском Малом Врачару. Игром судбине, данас на истом месту, у Цркви Светог Марка почивају земни остаци првог српског цара.

- Синан је дао порушити све црквене зидове који су били обложени углачаним мраморним плочама и заједно са свим осталим подесним материјалом дао је пренети у Призрен, па је од њега саградио своју импозантну джамију - записао је Грујић.

Трагом народног предања по коме је облик Синан-пашине джамије копија Светих арханђела, научник открива да сав мермер на њој потиче са Душанове задужбине, као и сви монолитни богато украшени стубови.

Грујић је упорно копао по остацима Душанове задужбине коју су векови покрили земљом на којој су бујали велики жбунови дивљих ружа.

- Ни та хумка остатака поломљених Светих арханђела није остављена на миру, јер су легенде о сакривеном благу гониле многе руке да копају по развалинама - бележи Грујић.

Он на светло дана поново износи монументалне темеље Душанове задужбине, више од 1.600 делова камених украса и скулптура, фрагменте фресака и раскошног подног мозаика.

- Најважније Грујићево откриће су земни остаци цара Душана испод остатака саркофага, на коме је у високом рељефу био представљен цар с мачем на грудима - каже Давидовић.

Професор Грујић је приморан да све ископине пошаље у Музеј јужне Србије у Скопљу, јер верници масовно долазе да би узели реликвије с Душанове задужбине.

- Са великом муком чувани су ти објекти од многобројних посетилаца - записао је Грујић. - Постављен је један војник да пази на њих. Ипак, нестало је неколико врло лепих мањих објеката. Један виши државни фукционер однео је три објекта у Београд. Како ми сам доцније рече, дао их је да се као амајлија узидају у темеље куће.

Налази професора Грујића деценијама су лежали набацани у Куршумли-хану у Скопљу, пошто су после Другог светског рата комунистичке власти укинуле Музеј јужне Србије. Парадоксално, стари научник који је пронашао Душанове кости и 1942. спасао мошти кнеза Лазара, цара Уроша и Стефана Штиљановића, које су усташе покушале да униште, на идеолошким судовима 1945. бива осуђен на губитак српске националне части и прогон с Универзитета.

- Тек др Слободан Ненадовић од 1961. до 1965. поново истражује Арханђеле, проучава огромну Грујићеву заоставштину и одлази у Скопље, где на основу његових ископина прави реконструкцију задужбине цара Душана. Ову изузетну студију објављује у књизи коју посвећује успомени на Грујића и вероватно због тога не постаје академик - каже Давидовић.

Вечерње новости

Tweet