Шта је Никола Тесла рекао краљу Петру II у Њујорку 1942. године?
Ратна 1942. година је била обележена изузетном активношћу југословенске Краљевске владе у избеглиштву, како на пољу организовања покрета отпора у земљи, тако и дипломатском плану.
Дипломатска делатност владе била је усмерена на придобијање интересовања великих савезника за питање балканског ратишта, те осигурање и пружање сваке материјалне помоћи легитимним оружаним формацијама. Краљ Петар II Карађорђевић има бројне састанке са европским и светским лидерима, међу којима су британски краљ Џорџ VI, премијер Черчил, јордански краљ Абдулах…
Ђенерал који није узмицао
“Од официра који су већу улогу играли у српском устанку, Петар Бига се међу првима узети има. Када је у његове руке ствар положена била, знало да је она у чврстим рукама, а одбрана Сентомаша ће трајно остати у историји српској, али и мађарској и аустријској.”
У рову са регентом Александром
Милић Станчетић, земљорадник из Бановог Поља, преминуо је пре 20 година у 105. години као последњи и најстарији живи Мaчванин, војник Шестог пука Дринске дивизије, учесник балканских и Првог светског рата, и носилац Албанске споменице и Ордена заслуге за народ.
Не брини ако се не јавим, мајко...
Лозанка Радоичић, мајка војника Владимира (19), погинулог хероја на караули Кошаре, тихо је стајала прошле среде испред кордона полиције, на улазу у Дом Народне скупштине. У току је био протест против НАТО-а.
Лозанка је на груди привијала слику сина у војничкој униформи. На протест је, каже, дошла као мајка, желећи да подсети на животе које су њен син и четворица момака 30. септембра 1998. године положили за Србију. О уласку Србије у НАТО има јасан став: „Сматрам НАТО одговорним за збивања на Косову 1998. и 1999. године, па и за погибију мог сина. Не могу да се помирим с присуством НАТО-а у Србији.”
Црквине - место за свеца
Човек који је на посебан начин крочио у историју Србије јесте деспот Стефан Лазаревић. Управо њему посвећен је спомен који је вероватно најстарији монумент у Београду и околини. Владар се упокојио у засеоку Црквине, делу села Марковца, у околини Младеновца. Према запису историчара, то се догодило 19. јула 1427. године.
Рехабилитација – помирењe или отварање старих рана?
Генерал Драгољуб Дража Михаиловић је невин. Сматра се Н Е О СУ Ђ И В А Н И М. То је епилог деветогодишњег судског процеса за његову рехабилитацију. Да ли је ово крај или пак нови почетак старих српских подела…?
„Иста одела, исте псовке и команде. У таквој гужви увек је много жртава. Најгоре је што не знаш кога гађаш, а кад пуцњава почне, не престаје до мрака. Њихова петокрака звезда и наша тробојна кокарда, и када су биле на шајкачама, могле су се осмотрити само из непосредне близине. Ако се сукобимо у селу, онда се тек створи кркљанац. Јуримо се око кућа и штала као деца која се играју жмурке. Час ми јуримо њих, а час они нас. У таквој игри гине све одреда: и ми и они, и жене и деца, и стока и кокошке, и све што је живо“.
Ове речи само су фрагмент „Сећања из рата“ команданта Таковског четничког одреда Звонимира Вучковића, које на веома сликовит начин описују трагичне српске поделе у Другом светском рату. Чини се да су ових дана, нажалост, поново оживеле.
Мелентије Павловић, свештеник, просветитељ, српски витез
Сенка историје и њене ироније надвила се над сазнање шире јавности о историјским улогама митрополита Мелентија Павловића, и над његову неизмерну заслугу за Србију, претворену из турске заостале провинције у модерну, слободну европску државу. Осим чињенице да је Павловић 1815. у Такову, тада у рангу архимандрита, благосиљао Други српски устанак и Милоша Обреновића за вођу, причестио устаничку војску, бунт оправдао пред Богом и народом, мало се познаје и вреднује његов васцели допринос Србији. Укратко: био је свештеник, учесник у устаничким биткама као храбри ратник, витез, а упоредо с тим и касније велики душебрижник српског просветитељства.
Српски официр погинуо у Русији
Матија Благотић, чији су се преци после окончаних ратова Србије и Црне Горе са Турском (1876–1878. године) из Црне Горе преселили у Јагодину, ондашњи значајни трговачки и занатлијски центар, у балканским и почетком Великог рата био је командир батерије у Првом дивизиону Четвртог артиљеријског пука Моравске дивизије. Због успешног командовања и примерног јунаштва указом пуковника Радивоја Бојовића, министра војног, Благотић је 1914. године одликован Карађорђевом звездом са мачевима четвртог реда.
