spojinovigrb
 

Ратна 1942. година је била обележена изузетном активношћу југословенске Краљевске владе у избеглиштву, како на пољу организовања покрета отпора у земљи, тако и дипломатском плану.

Дипломатска делатност владе била је усмерена на придобијање интересовања великих савезника за питање балканског ратишта, те осигурање и пружање сваке материјалне помоћи легитимним оружаним формацијама. Краљ Петар II Карађорђевић има бројне састанке са европским и светским лидерима, међу којима су британски краљ Џорџ VI, премијер Черчил, јордански краљ Абдулах…

среда, 11 новембар 2015 13:47

Ђенерал који није узмицао

Од официра који су већу улогу играли у српском устанку, Петар Бига се међу првима узети има. Када је у његове руке ствар положена била, знало да је она у чврстим рукама, а одбрана Сентомаша ће трајно остати у историји српској, али и мађарској и аустријској.”

Милић Станчетић, земљорадник из Бановог Поља, преминуо је пре 20 година у 105. години као последњи и најстарији живи Мaчванин, војник Шестог пука Дринске дивизије, учесник балканских и Првог светског рата, и носилац Албанске споменице и Ордена заслуге за народ.

Лозанка Радоичић, мајка војника Владимира (19), погинулог хероја на караули Кошаре, тихо је стајала прошле среде испред кордона полиције, на улазу у Дом Народне скупштине. У току је био протест против НАТО-а. 

Лозанка је на груди привијала слику сина у војничкој униформи. На протест је, каже, дошла као мајка, желећи да подсети на животе које су њен син и четворица момака 30. септембра 1998. године положили за Србију. О уласку Србије у НАТО има јасан став: „Сматрам НАТО одговорним за збивања на Косову 1998. и 1999. године, па и за погибију мог сина. Не могу да се помирим с присуством НАТО-а у Србији.”

среда, 03 јун 2015 16:24

Црквине - место за свеца

Човек који је на посебан начин крочио у историју Србије јесте деспот Стефан Лазаревић. Управо њему посвећен је спомен који је вероватно најстарији монумент у Београду и околини. Владар се упокојио у засеоку Црквине, делу села Марковца, у околини Младеновца. Према запису историчара, то се догодило 19. јула 1427. године.

Генерал Драгољуб Дража Михаиловић је невин. Сматра се Н Е О СУ Ђ И В А Н И М. То је епилог деветогодишњег судског процеса за његову рехабилитацију. Да ли је ово крај или пак нови почетак старих српских подела…?

„Иста одела, исте псовке и команде. У таквој гужви увек је много жртава. Најгоре је што не знаш кога гађаш, а кад пуцњава почне, не престаје до мрака. Њихова петокрака звезда и наша тробојна кокарда, и када су биле на шајкачама, могле су се осмотрити само из непосредне близине. Ако се сукобимо у селу, онда се тек створи кркљанац. Јуримо се око кућа и штала као деца која се играју жмурке. Час ми јуримо њих, а час они нас. У таквој игри гине све одреда: и ми и они, и жене и деца, и стока и кокошке, и све што је живо“.

Ове речи само су фрагмент „Сећања из рата“ команданта Таковског четничког одреда Звонимира Вучковића, које на веома сликовит начин описују трагичне српске поделе у Другом светском рату. Чини се да су ових дана, нажалост, поново оживеле.

Сенка историје и њене ироније надвила се над сазнање шире јавности о историјским улогама митрополита Мелентија Павловића, и над његову неизмерну заслугу за Србију, претворену из турске заостале провинције у модерну, слободну европску државу. Осим чињенице да је Павловић 1815. у Такову, тада у рангу архимандрита, благосиљао Други српски устанак и Милоша Обреновића за вођу, причестио устаничку војску, бунт оправдао пред Богом и народом, мало се познаје и вреднује његов васцели допринос Србији. Укратко: био је свештеник, учесник у устаничким биткама као храбри ратник, витез, а упоредо с тим и касније велики душебрижник српског просветитељства.

Матија Благотић, чији су се преци после окончаних ратова Србије и Црне Горе са Турском (1876–1878. године) из Црне Горе преселили у Јагодину, ондашњи значајни трговачки и занатлијски центар, у балканским и почетком Великог рата био је командир батерије у Првом дивизиону Четвртог артиљеријског пука Моравске дивизије. Због успешног командовања и примерног јунаштва указом пуковника Радивоја Бојовића, министра војног, Благотић је 1914. године одликован Карађорђевом звездом са мачевима четвртог реда.

СтартПретходна123СледећаКрај
Страна 1 од 3

ПРИЈАТЕЉИ

Stadt Innsbruck

Kanzlei für die Diaspora - Republik Serbien

СПОНЗОРИ

zoki

Login