spojinovigrb
 
субота, 28 март 2015 11:22

Успомене које говоре

Од 177 мушкараца из подрудничког села Велереч, колико их је отишло у Велики рат, вратило се 75, међу њима и тројица браће Јовановића: Светислав (1882–1929), Марко (1883–1945) и Христивоје (1887–1960).

Мирослављево јеванђеље је најстарији и најрепрезентативнији српски ћирилични рукопис, а по ликовним украсима заузима јединствено место у нашој и светској културној баштини. Настало је највероватније у последњој четвртини 12. века – у доба стварања старе српске државе. Писано је за зетског кнеза Мирослава, сина Завидина и брата Стефана Немање. Представља највиши степен државних, црквених и културних настојања у раној фази формирања српске средњовековне писмености. Чува се у Београду, у Народном музеју, сем једног листа који је у Санкт Петербургу – сада изложен у Вуковом и Доситејевом музеју. Тај лист је и повод да укратко подсетимо наше читаоце на то драгоцено и велелепно дело наше културе и на то како је свету обелодањено.

среда, 21 јануар 2015 19:56

Архитекта наше традиције

По оцени својих колега и савременика, Момир Коруновић најистакнутији је градитељ националног стила у међуратној архитектури Србије, једини који је успео да уравнотежи романтичарско обликовање фасаде и строге академске форме. Целокупни његов рад одише оригиналношћу и мотивима народне и српско-византијске традиције. Овај баштиник српског националног градитељства родио се 1. јануара 1883. у Глоговцу код Јагодине, у свештеничкој породици. Родно место и окружење, живо, провинцијално, народ надахнут српском историјом у чију се душу уткао петвековни оријентализам, оставили су дубок траг на младог Момира који ће га пратити кроз читав живот.

субота, 17 јануар 2015 00:32

Тог првог дана 1970.

Да ли сте знали ко је чувени војник са фотографије која је обележила једну епоху борбе за слободу 1912-1918 године?

Тог првог дана 1970. године прошлог века преминуо је у 82. години један од хероја Првог светског рата, извиђач, „Око соколово“, сељак из села Калетнице подно Суве Планине – Драгутин Матић. О његовом јунаштву и сналажљивости написане су бројни новински текстови, направљене бројне репортаже и написане књиге. О чувеној фотографији са његовим ликом која се 1965. године нашла на омоту грамофонске плоче „Марш на Дрину“ један јапански психолог је направио студију о психофизичкој напрегнутости овог ратника. Како је у својој књизи „Солунци говоре“ записао Антоније Ђурић: „јапански психолог је видео како неписмени српски сељак хоће да продре у тајне великог маневра непријатеља и о томе извести команду“.

Врхунски научник, хуманиста, дипломата и највећи лобиста кога је Србија икада имала, Михајло Идворски Пупин није почетком двадесетог века жалио труда ни времена да лични ауторитет стави у службу Србије.

У годинама пре избајања Великог рата, са великом политичком зрелошћу Пупин је писао о амбицијама Аустроугарске монархије и упозоравао. Александра Нинковић Ташић, потпредседница Образовно-истраживачког друштва "Михајло Пупин", за Јутарњи програм РТС-а каже да су његови чланци били веома запажени.

"Када је Гаврило Принцип извршио атентат, прва особа која се огласила о том питању, био је Михајло Пупин. Невероватно је са којом зрелошћу и потребом да заштити српски народ, он говори."

недеља, 19 октобар 2014 10:20

Српство Меше Селимовића

Велики писац Меша Селимовић није имао дилеме ком народу припада, коју веру исповеда и којим језиком пише и говори.

Лик књижевника Меше Селимовића (1910-1982) често се у последње време јавља у мозаицима знаменитих Бошњака, који у креирању националног идентитета вуку вертикале и траже корене чак и онамо где их нема и не може бити. Меша Селимовић је већ у младости знао без дилеме којој нацији припада, коју веру исповеда и којим језиком говори. Зато, првенствено за оне који би данас да га учине нечим што није, а тиме и да оскрнаве његов живот и дело, вредело би се подсетити његових речи и написа. Биће да његове речи и подсећање на њих не раздвајају, но спајају све оне који су спремни да очима виде и ушима чују.

Свега три лета, од када је 1530. године дошао на свет, делила су Ивана IV Васиљевича од круне којом је, због младости сина, владала мајка Јелена. Руси би рекли „лепа Јелена”, велика кнегиња, која је наследнику утрла пут за припајање отргнутих руских земаља и тако створила све услове за владавину првог реформатора на тим просторима.

Прворођени син великог московског кнеза Василија III и унук Ивана III Васиљевича Великог, рано је остао без родитеља, па су руском престоницом почеле да круже гласине да млади принц живи у условима недостојним за једног припадника староруске породице Рјурикович. Ипак, потоњи цар целе Русије имао је сву пажњу овог света коју је добијао од своје баке, Ане Јакшић Глинске која је после смрти кћерке и зета преузела бригу о будућем цару.

Опколивши шанац, турски војници потиснули су устанике и продрли у шанац. Устаници су били пред поразом. Увидевши каква је ситуација, да су опкољени са свих страна, да је нестало муниције и да неће моћи још дуго да одолева непријатељу, српски војвода Стеван Синђелић учинио је нешто невероватно, испалио је метак у пуну барутану и тако дигао у ваздух све који су се у том тренутку били у шанцу или у близини.Oвај догађај био је увод у грађење куле чији је изглед по својој свирепости и окрутности превазилазио све до тада виђене призоре

Непрекидни зулуми јаничара и силна харања, изававали су народну буну, оличену у Првом српском устанку, 1804. године, у Шумадији. И ако су се устаницима придружили и многе виђеније Нишлије, код Ниша није могло доћи до народног устанка због веома повољних сабраћајних услова за концентрацију турских војних снага из Софије, Видина и Скопља. За заузимање Ниша, Карађорђе и устаници нису ни помишљали све док нису постигли завидне успехе код Иванковца (1805. године) и код Делиграда (1807. године)

ПРИЈАТЕЉИ

Stadt Innsbruck

Kanzlei für die Diaspora - Republik Serbien

СПОНЗОРИ

zoki

Login