spojinovigrb
 

У Етнографском музеју у Београду у уторак ће бити отворена изложба „Српске палате у Трсту” ауторке Гордане Гордић на којој ће бити представљено како су Срби у Трсту током два и по века успели да очувају свој идентитет и своју цивилизацијску еманципацију.

У позориштанцету "Пуж" недавно су у једном дану прославили чак четири рођендана: четири деценије омиљене дечје ТВ серије "Коцка, коцка, коцкица", 38 година од прве "Пужеве" представе, деценију мање од усељења у салу и 69. рођендан Бранка Милићевића Коцкице! За глумца, редитеља, писца, који је комплетним уметничким опусом показао на делу безграничну оданост свету детињства и најплеменитијим људским тежњама - нема праве пензије. Јер, тамо где "царује другарство", нема капитулације.

Особито је пријатно шетати по околини монастирској, поред потока до морске обале. На појединим местима налазе се маслинове баште, па кад пређем поред воденице са једним каменом, коракнемо кроз ладовину лиснатих платана, ловорике, мирте... Уопште је у пролеће када птице оживљавају пределе, а растећа врућина није још осушила вегетацију, милина шетати у ладовини пуној мириса од лепог ваздуха."

Мешовита српско-хрватска међудржавна комисија за повраћај културних добара одржала је састанак у Осијеку поводом прецизирања конкретног договора о повраћају културних добара у Хрватску у 2015. години, саопштено је из Министарства културе и информисања Србије. Закључено је да су створени услови за повраћај укупно 533 предмета археолошке збирке Музеја у Книну, која су привремено смештена у Народном музеју у Београду, као и архивске грађе из Вуковара, која је привремено смештена у Архиву Војводине. Повраћај ових предмета биће крајем маја.

четвртак, 26 март 2015 01:18

Јевремов дом у служби отаџбине

Од десеторо деце, Јеврема и Јелене Грујић, само троје је дочекало старост - Стана, Мирослава звана Мирка и син Славко. Али, Јевремову лозу наставила је женска линија и то ћерка Стана. Од ње се линија унука и праунука и чукун-унука Јеврема Грујућа наставља кроз породице Ћурчић, Протић, Милојевић, Наумовић, Шећеровић и Цонић. Тако су се заправо у Дом Јеврема Грујића, тај специфичан породични, али и српски политички, грађански и уметнички архив сабрали значајни актери друштвеног и политичког живота кнежевине и краљевине Србије, а потом и краљевине Југославије. Кућа Грујић чува и Јеленину венчаницу, најстарију сачувану у Србији.

петак, 13 март 2015 01:44

Осам заблуда о ћирилици

Постоје два опречна погледа на српско писмо. Ја ћу их назвати становиштима асимилације и афирмације.

Оба се слажу око тога да је ћирилица различита, то признају и једни и други. На пример, већина писмених припадника европских и других народа на планети, може да чита латиничне натписе на српском језику, иако сам језик не разуме. Са ћириличним натписима је проценат оних који читају много мањи. Отуда је ћирилица нешто што је специфично спрам универзалног, мањинско спрам већинског, другачије спрам истог.

 

среда, 07 јануар 2015 18:13

Божићни обичаји

Они који су имали прилике да доживе Божић на селу свакако знају какву драж носи тај празник. У градовима нема најчешће услова за испуњавање већине обичаја, али на селу се још увек може сазнати штошта о српској традицији, а посебно су божићни обичаји занимљиви деци.

Дан уочи Божића назива се Бадњи дан по томе што се тога дана уноси бадњак у кућу.  Рано ујутру се креће у шуму по бадњак,а то се оглашава пуцањем из пушака. Кад домаћин пронађе одговарајуће дрво, стане испред њега окренут истоку. Након што га поспе житом, поздрави га: „Добро јутро и честит ти Бадњи дан“, прекрсти се, помоли Богу и пољуби дрво. У Шумадији, након што је дрво посечено, на пању се остави пола погаче, чија се друга половина поједе у повратку кући са бадњаком. Код куће се  за то време ложи  ватра, а жене спремају богату трпезу. Бадњак је симбол Исуса Христа, према њему се понаша као према личности, упућују му се поздрави и приносе жртве. Бадњак се свечано ложи у знак сећања на ватру  коју су по народном предању  витлејемски пастири наложилиу пећини у којој се родио Исус Христос, да би огрејали новорођенче и  његову мајку.

недеља, 04 јануар 2015 01:39

Нeoпходан је закон о ћирилици

Недавно је „Политика” (11.12.2014) објавила резултате истраживања о употреби писма у српском језику. По том истраживању 47 одсто анкетираних пише латиницом, а 36 процената ћирилицом. Некако је испало да је ово обична новинска вест и као таква пролазно актуелна. А није тако. Писмо једног језика није нешто што је споредно у односу на његове друге функције. Реч је о делу идентитета који сачињавају, поред писма, говор са дијалектима, речник, правопис, граматика.

СтартПретходна12СледећаКрај
Страна 1 од 2

ПРИЈАТЕЉИ

Stadt Innsbruck

Kanzlei für die Diaspora - Republik Serbien

СПОНЗОРИ

zoki

Login