spojinovigrb
 

Група домаћих инжењера недавно је у Академији Српске православне цркве за уметности и конзервацију представила план уређења спомен-парка патријарха Павла код манастира Рача. У овој задужбини краља Драгутина, млади монах Павле Стојчевић провео је шест година до одласка на постдипломске студије у Грчку. Старији мештани овог дела Подриња кажу да само захваљујући његовој смирености и неустрашивости Удба није успела да растера монахе.

- Спомен-парк патријарха Павла крај манастира Рача био би диван украс ове тврђаве српске просвете, која је у најмрачнијим вековима османске власти сачувала српски језик, писменост и књигу - каже протојереј-ставрофор др Радомир Поповић, декан Академије СПЦ за уметности и конзервацију.

понедељак, 23 јун 2014 00:06

Највећи српски грех

Једном приликом сам седео са својим дугогодишњим пријатељем, изузетно образованим и духовно искусним човеком, владиком Српске православне цркве. Као и увек, читав наш разговор је имао тих и свечан карактер. Без много речи, са дугим периодима ћутања, у заједничком осећању тежине времена у коме живимо.

Пред зидовима испуњеним књигама и иконама, под пригушеним вечерњим светлом, читав овај несвакидашњи разговор свео се на заједнички покушај нашег одговора на једно подједнако компликовано колико и тајанствено питање. Рекли бисмо питање свих питања: који је то највећи, онај првородни српски грех?

Да, заиста, који је то највећи наш грех? Из кога се касније шире и умножавају сви остали наши грехови, мане и недостаци. Који претходи сваком српском страдању, сваком нашем паду и свакој пропасти.

Српска Православна Црква својој духовној деци о Васкрсу 2014. године

И Р И Н Е Ј

по милости Божјој

православни Архиепископ пећки, Митрополит београдско-карловачки и Патријарх српски, са свим Архијерејима Српске Православне Цркве – свештенству, монаштву и свим синовима и кћерима наше свете Цркве: благодат, милост и мир од Бога Оца, и Господа нашега Исуса Христа, и Духа Светога, уз радосни ВАСКРШЊИ поздрав:

ХРИСТОС ВАСКРСЕ!    ВАИСТИНУ ВАСКРСЕ!

Данас је пролеће душама нашим:
Христос из гроба као сунце засија,
Мрачну буру грехова наших одагна.
Њега песмом величајмо јер се прослави!

(Пасхална богослужбена песма)

Слуга Господњи деветнаесто лето од земаљског рођења данас завршава, а почиње живот изнад времена, и вечни, препорођен у Царству Божијем, Евгеније, мученик свехвални“. (Из службе светом мученику Евгенију).

Када слушамо приче о мукама и страдању ранохришћанских мученика, на пример о четрдесет Севастијских мученика, о светом Ђорђу или о светом Димитрију обично нам се чини да је то било у нека нестварна, далека и неповратна времена, у неком другом свету који нема везе са нашим. Као да је доба мученика за веру далеко иза нас, јер ми тобоже живимо у модерном времену, у 21. веку који са тим нема ништа заједничко.

Међутим, најчешће нисмо ни свесни колико могу бити велике наше заблуде када резонујемо о духовним стварима. Заборављамо да свако време има своје светитеље.

среда, 12 фебруар 2014 11:55

Света три јерарха

Разлог због кога је установљен овај празник Три Јерарха био је следећи. За време цара Алексија Комнена, који се зацари после цара Никифора Вотаниата, настаде у Цариграду међу ученим и врлинским људима спор око тога, ко је од ове тројице светитеља највећи. Једни говораху да је Василије Велики највећи: јер је дубоко зашао у тајну бића; јер се врлинама уподобио Анђелима, и такмичио с Анђелима; јер није лако опраштао грешницима, него је био строг по нарави; јер није имао у себи ничег земаљског. А божанственог Златоуста сматраху мањим од Василија: јер је тобож супротност Василију, и лако је опраштао грешницима, и брзо је привлачио покајању. - Други пак, напротив, уздизаху божанственог Златоуста, и говораху да је он већи од Василија и Григорија: јер је веома човекољубив; јер разуме слабост људске природе; јер својим слаткоречивим и јасним учењем све нас води, и грешнике покајању приводи; јер обадва друга оца надмашује мноштвом својих красноречивих књига, и узвишеношћу и ширином мисли. - А трећи, волећи највише књиге Григорија Богослова, говораху да је он већи од Василија и Златоуста: јер својим дивним и китњастим стилом, узвишеношћу и дубином мисли, и свсжином израза, превазилази све старе мудраце грчке и све нове мудраце црквене.

"Имате благослов, идите у Дубровник и пишите историју цркве", поручио је др Ирени Арсић епископ захумско-херцеговачки Григорије. И наредних пет година књижевна историчарка из Београда трагала је у дубровачким архивама за документима која откривају вишевековни напор Срба да у Дубровнику подигну православни храм. Резултат исцрпног истраживања јесте научна студија "Српска православна црква у Дубровнику до почетка 20. века".

Ауторка каже да је и делу наше стручне јавности било непознато да су православни Срби у Дубровнику подигли три цркве. Углавном се наша историографија бавила Србима католицима. Ове године се обележава двоструки јубилеј, 170 година од подизања цркве Светог арханђела Михаила на Бонинову и 130 година освећења Благовештанског храма унутар зидина града. Иначе, прва православна црква, посвећена светом Ђорђу, освештана је 1800. године и налази се на Посату.

уторак, 07 јануар 2014 00:30

Божић, дечји празник

Хришћански светитељ, преподобни Роман Слаткопојац који је живео у 5. и 6. веку, био је познат као химнограф. Родом из Сирије, потицао је из јеврејске породице која је примила хришћанство. У Константинопољу је служио у цркви Пресвете Богородице. Сва је прилика да је осим музике изучавао и медицину, јер су његове песме пуне старих медицинских израза. Написао је читав низ кондака (химни) – готово хиљаду – за хришћанске празнике. Између осталих и „Дете – Превечни Бог!” кондак у част Христовог рођења. У преводу на наш језик ова песма гласи:

„Дјева данас Надсуштога рађа, и земља неприступноме пећину приноси, ангели са пастирима славослове, мудраци за звездом путују, јер се нас рад родило дете – превечни Бог.”

Српска Православна Црква својој духовној деци о Божићу 2013. године

И Р И Н Е Ј

по милости Божјој

православни Архиепископ пећки, Митрополит београдско-карловачки и Патријарх српски, са свим Архијерејима Српске Православне Цркве – свештенству, монаштву и свим синовима и кћерима наше свете Цркве: благодат, милост и мир од Бога Оца, и Господа нашега Исуса Христа, и Духа Светога, уз радосни божићни поздрав:

МИР БОЖЈИ – ХРИСТОС СЕ РОДИ!

Јављам вам радост велику која ће бити свему народу.
Јер вам се данас роди Спас, који је Христос Господ

(Лк 2,10-11)

ПРИЈАТЕЉИ

Stadt Innsbruck

Kanzlei für die Diaspora - Republik Serbien

СПОНЗОРИ

zoki

Login