spojinovigrb
 
четвртак, 16 април 2015 13:08

Монаси сачували вредно наслеђе

Оцените овај чланак
(0 Гласова)

Некако ушушкан у згради Патријаршије са улазом из Улице кнеза Симе Марковића, Музеј Српске православне цркве, нема сумње, налази се на правом месту. Преко пута Саборне цркве, православне цркве, немасумње, налази се на правом месту. Преко пута Саборне цркве, а у близини Конакa кнегиње Љубице, где су му између два рата црквене власти планирале усељење. Додуше, идеју о његовом оснивању први је поменуо још српски патријарх Јосиф Рајачић давне 1851, а потом подржали редом сви митрополити који су бринули да културно-историјско благо  буде сачувано за нова поколења.

Низале су се деценије и бурни догађаји, па се званичноотварање музеја у посебном простору збило тек у јуну 1954. године. Том приликом патријарх Викентије говорио је присутним званицама да, отварајући централни музеј, Црква показује свој удео у стварању и изградњи културе српског народа. У тешкој мукотрпној српској прошлости, истакао је, нестали су градови, дворци, тврђаве, али је један део културног блага остао по манастирима и црквама у којима су га чували и сачували кроз векове српски монаси и свештеници, мада су многе драгоцености уништене.

– Ови предмети представљају нашу културу, наше духовно наслеђе и стваралаштво почев од тринаестог века, које потиче са свих простора где је живео наш народ. Музеј Српске православне цркве вуче корене из манастирских ризница и већина предмета које се у њему налазе пратили су страдање наших предака и њихових сеоба. Tоком великих пресељења монаси су бранили, скривали и чували. много тога што је завршило у фрушкогорским манастирима, наравно и баштину из доба пре Велике сеобе 1690. Нажалост, током Другог светског рата много тога је однето у Хрватску или, што је још горе, уништено. Добар део предмета за музеј пре 1941. прикупили су професори Радослав Грујић и Лазар Мирковић, по налогу највиших црквених власти, па је јасно да је, знајући њихову вредност, Грујић тражио је да се све вредне ствари из НДХ донесу – подсећа Владимир Радовановић, садашњи управник Музеја СПЦ.

Тесно за све експонате

Драгоцености чије је враћање одобрено допремљене су у априлу 1946. у 11 вагона и то само део онога што је током рата неовлашћено покупљено. Целине које су припадале појединимманастирима и црквама попут иконостаса враћене су на старо место где је то било могуће а остало је депоновано у просторијама Патријаршије.

Али, никад два добра заједно: професор Радослав Грујић је био управник и оснивач Музеја јужне Србије, сад Народног музеја у Скопљу, па је део експоната заувек остао у Македонији, истиче Радовановић.

Можда би све било другачије, па и ова прича о музеју, да је спроведена у дело намера из 1937. да на сто година буде изнајмљен Конак кнегиње Љубице како би у њему коначно на радост посетилаца свој живот започео Музеј СПЦ. Уместо тога – избио је ускоро рат па ништа није предузето. После ослобођења држава је тражила да се уговор о изнајмљивањупростора поништи због чега су предмети намењени излагању донети у Патријаршију где је отворена стална поставка. Остала је таква све до не тако давног проширења ипреуређење музеја са новим улазом.

– Простор је, слаже се већина, премали, ако кажем да смоизложили шест од 600 рукописних књига колико их имамојасно је да много тога стоји у депоима, али ми настојимо да кроз тематске изложбе повремено извучемо и друге ствари и покажемо их посетиоцима – истиче управник Радовановић. – Изложено је око 250 експоната, мало у односу на неколико хиљада оних у депоима. Имајући у виду тренутну укупну ситуацију и стање са другим музејима јасно је да смо у повољнијем положају, али проширење би свакако било врло корисно с обзиром на вредност предмета које чувамо. Већина је посвећена раду и животу цркве, преовлађују богослужбени предмети, рукописне књиге, текстилни и метални експонати, иконе...

Угледни претходници

– Имамо овде дрвени кивот Стефана Дечанског из 1343. године, плаштаницу краља Милутина наручену у Цариграду, дакле оригинални рад тамошњих мајстора који је често нoшен на изложбе у иностранство. Одора у којој је сахрањен кнез Лазар израђена је у Италији пре 1389. године са хералдичким знацима – лавовима у двоструком жакар-ткању. Шлем саволовским роговима стављен је на дугме техником емајла. Овај хералдички знак је заступљен на новцу и печатима кнезаЛазара – пребира детаљније по експонатима управник Музеја СПЦ.– Монаси су одору сачували тако што су мошти увили удругу тканину, а ову која је начета склонили. Због чуда која сусе догађала верници су стално узимали комадић или макаркончић са  плаштанице и она је почела да се смањује, с обзиром на то да је била врло вредна ваљало је нешто предузети и – јесте.

Млади управник Владимир Радовановић седи у канцеларији у којој су годинама радили осим толико помињаног професора Грујића и Светозар Ст. Душанић, врло цењени мр Слободан Милеуснић. Каже да је свестан одговорности, завршио је призренску Богословију и потом дипломирао историју уметности. Ипак, наставља подсећањем на изложени поклон царских породица – чашу Ивана Грозног, даровану својевремено манастиру Милешева.

– Године 1558. донели су је милешевски монаси. Иначе, некине знају да је руски кнез Иван Грозни (Четврти Васиљевич) вероватно због свог делом српског порекла по баби Јелени, из чувене племићке породице Јакшић у Банату, удату за његовог деду грофа Глинског, доста помагао српске манастире и посебно Хиландар. Био је благонаклон према српским монасима када су долазили по помоћ у Русију током турског робовања – враћа нас у прошла времена управник.

Иначе, музеј чува и Орфелинов Октоих, прву српску инкунабулу штампану 1493/94. године и прву штампану књигу у Београду – Београдско четворојеванђеље из 1552. године, штампано у штампарији Тројана Гундулића...

Све поменути, побројати – немогуће је јер онда у „Магазину” не би било места низашта друго.

--------------------------------------------------------------------

Најстарије јеванђеље из 13. века

Просто је невероватно да је то сачувано! То је реченица коју готово сваки посетилац изговори видевши у централном делу музеја плаштаницу краља Милутина с краја 13. и почетка 14. века, кивот светог Стефана Дечанског из 1343. године, одору светог кнеза Лазара, златовез Похвалу светом кнезу Лазару – рад монахиње Јефимије, жене Стефана Мрњавчевића којом је била прекривена глава светог кнеза Лазара као и митру Катарине Кантакузине, повеље цара Душана и ВукаБранковића. Ту су и икона Христа Сведржитеља из 15. века, ручна кадионица из 1654. године, панагијар београдског митрополита хаџи Илариона... Најстарији изложени експонатје Дечанско апокрифно јеванђеље из 13. века, а најмлађе је икона сликана руком Уроша Предића из 1919. године.

Многи од експоната Музеја СПЦ излагани су на изложбама широм света, у Паризу, Лондону, Москви, Темишвару, Бечу, Минхену, Атини... јер улазе у корпус светске цивилизације с обзиром на то да су настајали у најбољим радионицама и центрима свог времена.

 

Дугачак списак дародаваца

Постоје три основна извора која чине фонд Музеја СПЦ: црквено-уметнички предмети које су прикупили др Лазар Мирковић и др Радослав Грујић, затим драгоцености из фрушкогорских манастира и поклони које Црквени музеј добија од институција и појединаца, поштовалаца.

Списак је врло дугачак. Српска црквена општине у Цариграду је доставила 185 црквено-уметничких предмета велике вредности.

Познати српски сликар Паја Јовановић поклонио је музеју, 1950. године, неколико својих скица и више од осамдесет старих фотографија. Његов пут следио је и вајарЂорђеЈовановић.

Међу дародавце Црквеног музеја уписан је и патријарх Герман који је поклонио неколико вредних икона, рукописну књигу и драгоцену збирку старог српског ордења. Епископ браничевски Хризостом је даровао 57 старих антиминса,епископ шумадијски др Сава приложио је такође вредне предмете.

Најзначајнију целину у саставу музеја чини оставштина др Радослава Грујића, једног од оснивача, која по својој уметничкој и историјској вредности, може да чини засебан музеј.

Архитекта Александар Дероко, угледни професор Београдског универзитета и академик, поклонио је 1961. године збирку планова и цртежа старих српских средњовековних манастира и цркава. Целину чине цртежи и планови црквених грађевинадр Пере Поповића, професора Архитектонског факултета у Београду. 

Политика

Прочитано 3333 пута Последњи пут измењено петак, 17 април 2015 20:02

НАПОМЕНА: Коментари одражавају ставове њихових аутора, а не нужно и ставове интернет портала www.spoji-magazine.com. Молимо кориснике да се суздрже од вређања, псовања и вулгарног изражавања. У случају кршења правила, портал www.spoji-magazine.com задржава право да обрише коментар без најаве и објашњења.

0
Extension Restriction Allowed file extensions: bmp, csv, doc, gif, ico, jpg, jpeg, odg, odp, ods, odt, pdf, png, ppt, rar, txt, xcf, xls, zip 0 / 3
условима коришћења.
  • Ниједан коментар није пронађен

ПРИЈАТЕЉИ

Stadt Innsbruck

Kanzlei für die Diaspora - Republik Serbien

СПОНЗОРИ

zoki

Login