Уредници и редакција Информативног и интеграционог часописа „СПОЈИ!“, припремила је свим нашим читаоцима, књигу ђакона Ненада Илића - „Страсна седмица, лета Господњег 2015.“, која је настала као скуп текстова, које је ђакон Ненад Илић, писао на свом Фејсбук профилу. 

Захваљујемо се ђакону Ненаду Илићу, који нам је дозволио да текстове претворимо у књигу и поставимо је на интернет презентацији нашег часописа.

Линк за скидање књиге: „Страсна седмица, лета Господњег 2015.“ 

Тајни подземни град где је у случају рата требало да борави државни и војни врх Краљевине Југославије са елитним гардијским јединицама почео је да се гради 1931. године у пећинама крај Малог Зворника. Приступ плану подземног комплекса који је носио шифровано име “Камена девојка” имало је свега петоро људи у Краљевини. Подземни лавиринт су копали и бетонирали робијаши, довођени и одвођени ноћу, тако да нису знали ни где се налазе, ни шта граде.

Откриће печата кнеза Лазара у остацима средњовековног града Рудника је спектакуларан налаз до кога су у последњим данима овогодишње кампање дошли археолози Филозофског факултета у Београду и Музеја Рудничко-таковског краја. Били су запањени кад је из земље изронила метална плочица-матрица с минуциозно угравираним владарским грбом, карактеристичним шлемом украшеним бивољим роговима и натписом: "Господин Лазар кнез све српске земље". Печат је урезан "у негативу", као слика у огледалу, да би се читао правилно после отискивања у злату или воску.

“Од официра који су већу улогу играли у српском устанку, Петар Бига се међу првима узети има. Када је у његове руке ствар положена била, знало да је она у чврстим рукама, а одбрана Сентомаша ће трајно остати у историји српској, али и мађарској и аустријској.”

Ове године навршило се седам деценија од затварања последњих концентрационих логора у Независној држави Хрватској која је једина у свету имала и логоре за децу.

У дечјим логорима у Сиску, Јасеновцу, Јастребарском, Старој Градишки и Метајни на Пагу страдало је 23.500 српске деце чија је имена, презимена, место рођења и порекло пописао Драгоје Лукић и сам дете логораш. Лукић је 40 година истраживао усташке злочине над српском децом а тај његов списак убијене и уморене деце у логорима у НДХ данас се чува у Музеју жртава геноцида у Београду.