spojinovigrb
 

У позориштанцету "Пуж" недавно су у једном дану прославили чак четири рођендана: четири деценије омиљене дечје ТВ серије "Коцка, коцка, коцкица", 38 година од прве "Пужеве" представе, деценију мање од усељења у салу и 69. рођендан Бранка Милићевића Коцкице! За глумца, редитеља, писца, који је комплетним уметничким опусом показао на делу безграничну оданост свету детињства и најплеменитијим људским тежњама - нема праве пензије. Јер, тамо где "царује другарство", нема капитулације.

Сенка историје и њене ироније надвила се над сазнање шире јавности о историјским улогама митрополита Мелентија Павловића, и над његову неизмерну заслугу за Србију, претворену из турске заостале провинције у модерну, слободну европску државу. Осим чињенице да је Павловић 1815. у Такову, тада у рангу архимандрита, благосиљао Други српски устанак и Милоша Обреновића за вођу, причестио устаничку војску, бунт оправдао пред Богом и народом, мало се познаје и вреднује његов васцели допринос Србији. Укратко: био је свештеник, учесник у устаничким биткама као храбри ратник, витез, а упоредо с тим и касније велики душебрижник српског просветитељства.

"Ја сам у читавом свом веку само један дан била сиромашна, а то је било када смо 1849. године при пожару новосадском бежали, те смо у Варадину граду, при затвореним капијама, морали гладовати, јер ни за које новце не могасмо ништа од јела набавити. Кад се сетим тог дана, онда осетим шта је глад и сиротиња и зато ја чиним и помажем сиротињи - записао је Андра Гавриловић у књизи „Знаменити Срби XIX века”. Овако се Марија Поповић Трандафил "правдала" пред другима за сва добра која је несебично чинила. А било их је много...

четвртак, 16 април 2015 13:08

Монаси сачували вредно наслеђе

Некако ушушкан у згради Патријаршије са улазом из Улице кнеза Симе Марковића, Музеј Српске православне цркве, нема сумње, налази се на правом месту. Преко пута Саборне цркве, православне цркве, немасумње, налази се на правом месту. Преко пута Саборне цркве, а у близини Конакa кнегиње Љубице, где су му између два рата црквене власти планирале усељење. Додуше, идеју о његовом оснивању први је поменуо још српски патријарх Јосиф Рајачић давне 1851, а потом подржали редом сви митрополити који су бринули да културно-историјско благо  буде сачувано за нова поколења.

Особито је пријатно шетати по околини монастирској, поред потока до морске обале. На појединим местима налазе се маслинове баште, па кад пређем поред воденице са једним каменом, коракнемо кроз ладовину лиснатих платана, ловорике, мирте... Уопште је у пролеће када птице оживљавају пределе, а растећа врућина није још осушила вегетацију, милина шетати у ладовини пуној мириса од лепог ваздуха."

 

Српска Православна Црква својој духовној деци о ВАСКРСУ 2015. године

ИРИНЕЈ

по милости Божјој

православни Архиепископ пећки, Митрополит београдско-карловачки и Патријарх српски, са свим Архијерејима Српске Православне Цркве – свештенству, монаштву и свим синовима и кћерима наше свете Цркве: благодат, милост и мир од Бога Оца, и Господа нашега Исуса Христа, и Духа Светога, уз радосни ВАСКРШЊИ поздрав:

ХРИСТОС ВАСКРСЕ!

Ако си и у гроб сишао, Бесмртни,
но разорио си силу пакла
и васкрсао си као победитељ, Христе Боже,
женама мироносицама говорећи: Радујте се!
и Својим апостолима мир дарујући,
Ти који палим смртницима дајеш Васкрсење!

Ову песму бесмртности, драга наша децо духовна, певамо неућутно у ове дане у којима прослављамо Христово Васкрсење, које се догодило, како сведоче древни тајновидци Божји, у исти онај дан у који је Бог у почетку, ни из чега, створио небо и земљу.

У исти тај дан, сагласно истим тајнозналцима, избавио је Господ Свој изабрани народ из египатског ропства; зато се он и зове Пасха – то јест прелаз из ропства у слободу у Господу кроз Црвено море.

Пуноћа Божјег присуства у Његовој творевини открива се управо у тајни Христовог Васкрсења, овога светога дана у који Му појемо: У гробу телесно, у аду с душом као Бог, у рају с разбојником, и на Престолу био си, Христе, са Оцем и Духом, све испуњавајући, Неограничени.

Очевидно је, да се Васкрсење Христово јавља и показује не само као победа над смрћу и пролазношћу, него и као откривење пуноће Божанског промисла о свету и човеку.

субота, 04 април 2015 13:29

Лазарева субота - Врбица

Последња недеља Христовог живота на земљи, зове се Страшна седмица. То је недеља највеће славе и последњег, највећег страдања Господњег.
Њено обележавање почиње празником који се зове Лазарева субота. У суботу је Христос дошао у Витанију, где је пре четири дана умро Лазар, брат Марте и Марије, које су као и њихов покојни брат, биле Христове следбенице и чврсто веровале да је он Христос, син Божји, који је дошао у свет. Сестре су туговале и кад су виделе Христа рекле су да њихов брат не би умро да је Христос био ту, а Исусу Христу је било жао Лазара, заплакао се и тражио да га одведу до његовог гроба.

„Радо Србин иде у војнике” – овако би се можда најкраће и најтачније описали резултати недавног истраживања у вези са враћањем обавезног служења војног рока. Наиме, готово две трећине испитаника је одговорило позитивно на питање да ли сте за увођење обавезе служења војног рока, објашњава за „Политику” Павле Ђокић, директор агенције истраживање тржишта и испитивање јавног мњења „Open source”.

ПРИЈАТЕЉИ

Stadt Innsbruck

Kanzlei für die Diaspora - Republik Serbien

СПОНЗОРИ

zoki

Login