spojinovigrb
 

Било би неправедно да у годинама кад се покреће иницијатива да се Душан Силни приброји светим Србима остану заборављена двојица српских научника чијом заслугом имамо сачуване цареве мошти и знамо како је изгледала његова задужбина, сматра др Владимир Давидовић, дугогодишњи секретар и управник САНУ, стручњак за културну баштину.

петак, 13 март 2015 01:44

Осам заблуда о ћирилици

Постоје два опречна погледа на српско писмо. Ја ћу их назвати становиштима асимилације и афирмације.

Оба се слажу око тога да је ћирилица различита, то признају и једни и други. На пример, већина писмених припадника европских и других народа на планети, може да чита латиничне натписе на српском језику, иако сам језик не разуме. Са ћириличним натписима је проценат оних који читају много мањи. Отуда је ћирилица нешто што је специфично спрам универзалног, мањинско спрам већинског, другачије спрам истог.

 

четвртак, 12 март 2015 01:14

Досије Пупин

„Ништа човека не чини толико срећним као његово поштено уверење да је учинио све што је могао, улажући у свој рад своје најбоље способности“  Иза ових речи Михајла Пупина стоје огромна научна, људска и патриотска дела. Каква срећа што је у нашем народу, на идворским пашњацима, одрастао дечак великих умних способности, али и чврстог карактера који је за своје савременике представљао светао пример моралног обрасца који би требало следити.

понедељак, 23 фебруар 2015 00:39

ПОСТ КОД ПРАВОСЛАВНИХ ХРИШЋАНА

ПОСТ (грч:νηστεία), средство које Православном Хришћанину помаже у изградњи спасења, а које се састоји у уздржавању од извесне врсте хране, од рђавих мисли, жеља и дела, као и у умножавању молитава, доброчинства, а исто тако и у ревности упражњавања свих хришћанских врлина. Циљ поста је очишћење тела, јачање воље, уздизање душе изнад тела, а изнад свега прослављање Бога и поштовање његових светих. Постећи, Православни верни народ се непрекидно подсећа Христових страдања, које је Он благоизволео примити на Себе, за спасење човечанства.

Истина је да Црквена заповест о празновању великих празника подразумева остављање свакодневних послова, али зато да би се имало времена за одлазак у цркву на Свету Литургију. Седење код куће ради „црвеног слова” (у скорије време и подебљаног), и неодлазак на богослужење представља злоупотребу црквене заповести и само је изговор за ленствовање.

уторак, 17 фебруар 2015 22:02

Хандке: Увек се радујем Србији!

Радујем се сваком доласку у Србију! Подједнако су ми драги сусрети са људима у бивацима на обали Мораве код Породина и једном сплаву код Ћуприје, инспирацији мог романа "Моравска ноћ", као и виђење са Горанцима са којима сам неколико пута бистрио политику испијајући кафе уз чашицу пића, испред бифеа смештеног у контејнеру који су прозвали "Рамбује". Напишите, то је најлепша кафана у Србији. Ту је рођена моја књига "Кукавице од Велике Хоче" - говори нам у даху Петер Хандке.

Истина је да је веровање у судбину, као нешто што је унапред „записано” човеку и што он не може да избегне, супротно Православном веровању у слободу људске воље. У судбину, као нешто предодређено човеку, веровале су и верују разне паганске религије, укључујући древне Грке, мухамеданце и протестанте – следбенике учења Жана Калвина. У нашем народу се ова заблуда највероватније увукла преко мухамеданства. Слободна воља и слобода избора коју човек има је један од Божијих дарова човеку. То је, између осталог, оно што човека чини боголиким бићем. Иначе, ако нам је све унапред зацртано (суђено), онда смо само роботи који не треба да се труде ни у чему, јер ионако је „све записано како ће бити”. Православље нас учи да је човек творац своје судбине. Човеку ће бити онако како је сам одлучио, на основу одлука које је сам доносио, својом слободном вољом.

Истина је да сви падамо у грех и да је најгори могући облик гордости умишљеност да смо без греха. Свети Оци сведоче да прави пут покајања почиње онда када схватимо да је број наших греха једнак броју зрна песка у пустињи. Они који мисле да су греси једино они који су набројани у 10 Божијих заповести, праве велику грешку. Сам Спаситељ нам је рекао да се у грехе убрајају и грешне помисли (нпр. Матеј 5,28). Ова иста заблуда се јавља чак и код оних који иду у Цркву. Свештеници сведоче да им за исповест прилазе људи и кажу: „Оче, немам ништа да исповедим јер нисам ништа згрешио.” У Православљу је најгори грех – неокајани грех. Како да се покаје за своје грехе онај који мисли да их нема? Зато је умишљеност да смо без греха јако опасна.

ПРИЈАТЕЉИ

Stadt Innsbruck

Kanzlei für die Diaspora - Republik Serbien

СПОНЗОРИ

zoki

Login