spojinovigrb
 

Истина је да су мухамеданци управо од Хришћана усвојили праксу клањања Богу, дотичући челом земљу. И то оних Хришћана који су живели у оној средини у којој се мухамеданство и појавило у 7. веку – од православних Хришћана блиског истока. Црква је увела правило (канон XX, Првог васељенског сабора) да се на недељним Литургијама, као и на свим Литургијама између Васкрса и Педесетнице (Духова), обавезно стоји. А то Црквено правило је уведено због уобичајене праксе Православних да своју оданост и љубав према Богу изразе клечањем и клањањем (велики поклон, велика метанија). Ова заблуда многих Православних се појавила услед жалосне чињенице да нису никада били у цркви сем недељом (кад се не клечи и не клања), а и то често само два пута годишње (на Васкрс и Божић), па нису ни имали прилику да се упознају са свим облицима изражавања Православне духовности.

Истина је да су сви свеци живи, јер у Богу нико не може бити мртав – Бог је Бог живих, а не мртвих. Погрешна пракса је вероватно настала услед чињенице да се жито спрема и за парастосе упокојеним ближњима. У оба случаја, жито представља жртву Богу и симболизује Православну веру у опште Васкрсење. Та жртва се приноси Богу у име оног светитеља или упокојеног чије се име спомиње тог дана или тог парастоса. Да ли је реч о светитељу који је живео, па се упокојио, или никада није прошао кроз биолошку смрт, попут Архангела Михаила или Светог Илије, на пример, не прави никакву разлику у погледу жртава које се приносе Богу (славски колач, жито и вино). Нажалост, успркос упозорења Цркве на овакву погрешну праксу, многи и даље настављају по своме јер су „тако радили и очеви и дедови”.

Истина је да славе нису ни мрсне ни посне, него дани у које оне падну могу бити мрсни или посни. Зависно од тога на који дан слава пада, таква се славска трпеза припрема. На пример, ако једне године Ђурђевдан падне у четвртак, припрема се мрсна трпеза, јер је четвртак мрсан дан. Ако следеће године падне у среду, припрема се посна трпеза, јер је среда посни дан. Неке славе увек падају у време једног од четири велика поста, па се сваке године припрема посна трпеза. Пример такве славе је Никољдан, који увек пада у време Божићног поста.

среда, 28 јануар 2015 00:01

Коме си потребна, омладино?

Омладина је вазда била на бранику отаџбине, па се тако нашла и у првим редовима одбране од поплава. Такав полет вероватно није виђен у последњих двадесет и пет година.

Потоп који нам се задесио 2014. за собом је оставио штету у вредности од преко милијарду евра. Последице је требало санирати, па је државни врх дошао на једну изванредну идеју. Сећате ли се можда како је председник Владе најављивао радне акције по окончању целе „Мајске кризе“? То је требало да буде организовани рад омладине, којим би се опоравила настрадала подручја. Такав бесплатан рад би свакако допринео бржој реконструкцији страдале инфраструктуре, а био би веома повољан и по државну касу. Упркос томе, да ли је спроведена та идеја?

среда, 21 јануар 2015 19:56

Архитекта наше традиције

По оцени својих колега и савременика, Момир Коруновић најистакнутији је градитељ националног стила у међуратној архитектури Србије, једини који је успео да уравнотежи романтичарско обликовање фасаде и строге академске форме. Целокупни његов рад одише оригиналношћу и мотивима народне и српско-византијске традиције. Овај баштиник српског националног градитељства родио се 1. јануара 1883. у Глоговцу код Јагодине, у свештеничкој породици. Родно место и окружење, живо, провинцијално, народ надахнут српском историјом у чију се душу уткао петвековни оријентализам, оставили су дубок траг на младог Момира који ће га пратити кроз читав живот.

Клинци-глумци су ових дана под појачаном медијском пажњом а све због победника Златног глобуса, филма “Boyhood”. Али за разлику од америчких протагонсита овог филма, Вук Костић, који се као шестогодишњи дечак појавио у представи Душана Ковачевића “Свети Георгије убива аждаху”, наставио је са глумом. И даље као дечак у серији “Отворена врата” а онда су уследили филмови (дебитантски “Апсолутних 100″) и позоришне улоге које су му цементирале статус.

субота, 17 јануар 2015 00:32

Тог првог дана 1970.

Да ли сте знали ко је чувени војник са фотографије која је обележила једну епоху борбе за слободу 1912-1918 године?

Тог првог дана 1970. године прошлог века преминуо је у 82. години један од хероја Првог светског рата, извиђач, „Око соколово“, сељак из села Калетнице подно Суве Планине – Драгутин Матић. О његовом јунаштву и сналажљивости написане су бројни новински текстови, направљене бројне репортаже и написане књиге. О чувеној фотографији са његовим ликом која се 1965. године нашла на омоту грамофонске плоче „Марш на Дрину“ један јапански психолог је направио студију о психофизичкој напрегнутости овог ратника. Како је у својој књизи „Солунци говоре“ записао Антоније Ђурић: „јапански психолог је видео како неписмени српски сељак хоће да продре у тајне великог маневра непријатеља и о томе извести команду“.

петак, 16 јануар 2015 00:00

Остајем овде

Александра Косовић, један од најмлађих и најуспешнијих докторанада Хемијског факултета одбила понуду енглеског универзитета да код њих настави докторске студије.

Студенти Хемијског факултета кажу да имају своју Ел Вудс, популарну лепотицу из филма "Правна плавуша". Само што се наша плавуша није одлучила за Харвард, већ за Београдски универзитет. Александра Косовић, један од најмлађих докторанада и асистент Хемијског факултета, одлучно је рекла "не" Енглеском научном центру.

ПРИЈАТЕЉИ

Stadt Innsbruck

Kanzlei für die Diaspora - Republik Serbien

СПОНЗОРИ

zoki

Login